BORAC PROTIV BORBE
Priča iz neobjavljene zbirke/04.04.2011.
BORAC PROTIV BORBE
Jedan korak je bio dovoljan, lako je savladati rub litice. Uzima me na svoje ruke, nosi u hiperborejske zemlje nezalazećeg sunca. Kao čarobni san kada bi nekome podario, jedini san godinama čuvan! Odvodi moj apatični, neverujući duh na mesto gde duga nastaje. Dugin luk razapet. Moja strela usklika probi oblak: Sunce se vratilo! Ponudih svoje izbledelo lice kišnim kapima, srebru nebeskom. Neka se umije za poljubac jednog hiperborejskog Apolona*. Pokajnički, usnama ukroćene zverčice, zamolih ga za pomoć. Bez razmišljanja, obeća da će me naučiti kako se vratiti korak unazad.
Stadoh na tanku liniju koja deli slobodu i potpuno predavanje. Strahujem: Da nikada ne poželim poslednji skok sa visoke stene u more!
Samo korak mi treba da tanku liniju pređem. Preći ću je, dušom ispunjenom molitvom:
''Gospode, neka traje, neka mi ga nikada ne odnesu labudovi.''
* Mit o Hiperboreji, zemlji u kojoj je vladao večiti mir i neprestano sijalo sunce. Narod je živeo srećno, u izobilju, poštenju i mudrosti. Životno doba Hiperborejaca bilo je više od hiljadu godina, a ako bi neko poželeo da pre toga okonča svoj život, priređivana mu je ceremonija, pri kojoj bi on skakao sa visoke stene u more. Sam bog Apolon, dolazio je u Hiperboreju da tu provede zimu, a na proleće vraćao se kolima koja su vukli labudovi.
Samo korak mi treba da tanku liniju pređem. Preći ću je, dušom ispunjenom molitvom:
''Gospode, neka traje, neka mi ga nikada ne odnesu labudovi.''
* Mit o Hiperboreji, zemlji u kojoj je vladao večiti mir i neprestano sijalo sunce. Narod je živeo srećno, u izobilju, poštenju i mudrosti. Životno doba Hiperborejaca bilo je više od hiljadu godina, a ako bi neko poželeo da pre toga okonča svoj život, priređivana mu je ceremonija, pri kojoj bi on skakao sa visoke stene u more. Sam bog Apolon, dolazio je u Hiperboreju da tu provede zimu, a na proleće vraćao se kolima koja su vukli labudovi.
<< Почетна